Majda i Dario

Ovo je bio naš dan.Hvala svima koji su mogli da dođu i vesele se do kraja sa nama.

Sada, kada gledam snimak, vidim kako su se baš svi radovali, a najviše smo i pravili svadbu da bi sva familija i prijatelji mogli da dodju.Gledali smo da na mnoge načine pobegnem od kalupa, ali opet smo gledali da udovoljimo prvenstveno gostima.Muzika je po meni bila kulturna i samo mali broj se nešto žalio na to.

Hvala svima koji su odvojili vreme za nas i žao mi je sto neki nisu mogli da dođu!!

Ljubimo Vas <3

Ovo su neke od fotografija koje će biti upotrebljene za naš Wedding Book!!

Mnogo volim ove fotografije, tako su mi nežne, drage i dražesne da ih prosto obožavam.Mislim, uvek postoje neki detalje koje bi rado korigovala, ali najbitniji mi je taj oldish momenat u svemu, od izbora venčanice, koju je moja mama šila, pa do svih vintage detalja koji su mi uvek neizbežni.Ja sam rođena sredinom osamdesetih i htela sam da moja haljina ima taj momenat, kada su žene obožavale velike puff rukave sa izraženim naramenicama.Želela sam pravu devojačku haljinu, koja svu ženstvenost pokriva i nikako otkriva!!Ne razumem ja baš mlade čija venčanica otkriva svo žensko telo.

Ali dobro, o ukusima ne vredi raspravljati.

Slike sa venčanja slede uskoro!! 

Photos by Milan Stojanović

Dario kaže da mu se dopada ova fotka, pa hajde da je objavim ako je tako, mada sam ja samoj sebi dosta crazy ovde.

Mnogo mi je žao što sam Bojanu slučajno prosula celo pivo!!

Kumići

Hajdi ima super shoes

Torbica čupavica

Detalji

Ovde kao da sam besna!!

Sale volim te najvise!!

Kraj!!

Poruka je jasna!!

Sale želi palačinku, ali sve je zatvoreno bilo na Food Land-u, tada u 07:30h kada smo išli kući.

Exit 2013. mi je bio odličan i divno sam se provela.Najdraži provod mi je bio kada smo svi mi zajedno kao, i svake godine i uvek se okupimo na istom mestu na Dance Areni.

Svaka slika na realan način prikazuje sve nas i ništa ovde nije slučajnost.

Naglašavajući tako sve ove pokete i sve poglede koje su prožeti našim emocijama.Muzika zaista ume da ponese uz neki majstorski ples ili performans koliko je to moguće, a na Exitu to sigurno jeste.

Volim Exit jer ga posećujem svake godine od 2001. i jedino 2009. nisam bila na Exitu, jer sam bila u Americi tada.Exit je kao neka tradicija koja traje kroz vreme, a godine, pamet i mi se menjamo, ali sastajemo na istom mestu, a pravi ugao gledanja je svetlost slobode.

Bez brige ima i ovaj festival mana koje nikako ne volim i žao mi je što to mogu samo ovde da vidim!!

I was wearing: Dress My mom made, Boots no name from Amsterdam, Bag Orasy, Blazer H&M From Stockholm 2011, Belt milanboya