Darda je malo mesto u Baranji desetak km od Osijeka i ono se nalazi u Osječko Baranjskoj županiji.U Dardi sam živela punih 15. godina sve dokle nisam došla u srednju školu u Novi Sad.
Kao dete obožavala sam svoje selo, je je uvek zračilo nekom mističnošću za kojom sam ja uvek nekako vapila i polazila u prava dečija istraživanja iste.Nepogrešiva smena svih uticaja, poneki simbol zrelosti, besmrtnosti kroz prolaženja vremena u Dardi sam uvek nekako pronalazila neko poetsko značenje svih starih građavina. To ništa ni ne čudi, jer su u Dardi pre Drugog svetskog rata živeli Nemci, Mađari i Srbi sa Hrvatima. Lepih starih kuća ima na pretek, sve su tako neobične, a omiljena mi je bila tačno u mojoj ulici u kojoj je živeo čika skretničar za vozove.
U Dardi postoji velelelepni dvorac koji nažalost našom greškom propada, ali se nadam da će i njegovo vreme zasijati, jer nove vesti govore, da će ga pretvoriti u liksuzan hotel, što za Dardu ne bi bilo neobično, jer je to selo gde su ugostitelji radili i služili od davnina.
Kažu da je kroz Dardu prošao Sulejmani Veličanstveni, a Darda se spominje još puno puno pre njega.
Volim uvek da spomenem, da kada sam studirala na Visokoj hotelijerskoj školi, me je profesor Dr.Miroslav Nikolić koji mi je predavao personalni menađment pitao:
- odakle ste vi koleginice?
-ja sam iz jednog malog mesta u Baranji, sigurno ne znate profesore!
-recite slobodno koleginice?
-mesto se zove Darda, sigurno ne znate!
-kako ne bi znao, pa to je selo u bivšoj Jugoslaviji sa najviše kafana!
Što znači da je Darda uvek bila pravo boemsko mesto, gde su ugostitelji služili i uvek negovali svoje gostoprimstvo kroz ne samo ugostiteljske zanate.
Ovo su samo par fotografija na jezeru Djoli, malo se vidi i dvorac u blizini.
Ovo je jezero gde sam naućila da plivam i mnogo ponosna sam na to.