Kada je moja svekrva videla koji ću đzemper poneti na put u Oslo, samo se slatko nasmejala i rekla je da sam luda. To je njen đzemper iliti aljica kako štrikani đzemper na dugmiće zovu na Baniji.Ona ga je pre koju godinu meni poklonila, jer mi je bio predivan, a za meni ima i neku emocijalnu vrednost. Ne samo to što mi ga je poklonila Šašina mama, nego ga je ona donela u koloni kada su bežali iz hrvatske 1995.godine.Znači to je jedna od malobrojnih stvari koje je ponela sa sobom, skoro to i ništa više. Ja ga jako volim, istina je da ga nosim i po kući, ali  mi je vrlo zgodan bio da krene sa mnom na put i ispada da sam ga stalno nosila.
Outfit je da mi bude toplo i udobno u dugoj šetnji hladnim gradom Oslom.Ovo je slikano na tramvajskoj stanici i sve je kao i obično slikano na brzinu.

Ph By Saša Drljan